THE TIGER LILLIES U BEOGRADU

Grupu The Tiger Lillies odlikuje autentičan i upečatljiv scenski nastup sa elementima kabarea 30-tih fantastično prevedenim na jezik vremena u kojem živimo. Krajem septembra 2002. godine nastupom na gradilištu Beogradske filharmonije - The Tiger Lillies su otvorili sezonu BGF' 2002/2003 koncertom dostojnim BITEF-a iz najboljih dana. Pored 17 albuma, za njima su i cirkuski i pozorišni projekti poput The Tiger Lillies Circus, The Punch and Judy, The Little Matchgirl i džank opera Shockethead Peter.

Grupu je osnovao Martin Žak (Martyn Jacques), on je kompozitor i tekstopisac. Martin je samouki pevač fascinantnog kontratenor glasa koji često sa lakoćom prelazi u falseto. Pored pevanja, svira skoro sve instrumente, najčešće harmoniku, klavir i ukelele. Njegovi tekstovi govore o životu na margini, o prostitutkama, makroima, bordelima, sitnim kriminalcima i serijskim ubicama. I pored tako mračne i brutalne perspektive, tekstovi su uvek na visokom umetničkom nivou.

Pored Žaka, u bendu su i genijalni muzičari Adrian Huge i Adrian Stout. Huge svira sve moguće i nemoguće udaraljke. Pored sviranja, on je zadužen i za mnogobrojne zvučne efekte i scenske nastupe koji dočaravaju smisao i poruku pesme. Stout je zadužen za kontrabas, prateće vokale i muzičku testeru (ako se to tako zove, ona proizvodi prirodni efekat teremina). Stout inače potiče iz sveta džez i bluz muzike...

Ovaj put iz Kovačice na koncert nisam išao sam. Išlo nas je troje i svi smo bili prilično uzbuđeni očekujući mnogo više od obične svirke. Pre koncerta u Sava Centru, nismo mogli da nađemo nikakvu kafanu ali su nas zato opsedali mali romi trazeci sitan novac. Taj Novi Beograd nije baš zanimljivo mesto za provod…

Na svu sreću, The Tiger Lillies na binu izlaze skoro tačno na vreme. Koncert su otvorili pesmom Death Train. Zvuk na bini je bio perfektan. Da je pala igla na tepih čulo bi se. Izuzetno intimna atmosfera male scene u Sava Centru (stolice su bile na bini) doprinela je da svi u publici imaju neposredan doživljaj svake Martinove emocije.

Svirali su i pesme sa najnovijeg albuma 7 Deadly Sins. Ovaj album je inspirisan slikom Hijeronimusa Boša Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari. Pesma Glutony (Proždrljivost) je posebno oduševila publiku sa tekstom he stinking rancid odour the fat from him hangs Yet the emptiness within leaves hunger with its fangs In aimless misery he gobbles and he farts... Adrian Huge je bio u centru pažnje. Pesmu Lust (Pozuda) su svirali u drugom setu.

Sa meni omiljenog (a za bend najuspesnijeg) albuma The Brothel To The Cemetery su svirali samo Russians i to po želji publike. Veliko oduševljenje je izazvalo izvodjenje pesme Flies sa albuma Farmyard Filth. Oduševljanja kakvo samo pesma o zoofiliji može da izazove…

Vrhunac koncerta je bilo izvodjenje peme Piss On Your Grave. Perverzno perfektna mesavina teksta, muzike, smisla za humor i scenskog izvodjenja

Svirali su i Heroin and Cocaine, Kick a Baby, Drowning, Louis, Crack Of Doom i mnoge druge pesme. Kada je došao red na izvodjenje njihove najpoznatije pesme Banging in the Nails, shvatio sam da je kraj koncerta blizu. Na svu sreću, bend se vratio na bis. I to još tva puta!

Koncert su zatvorili sa pesmom The Cheapest Show, kada sam shvatio da smo za relativno male pare (800 dinara) videli verovatno najkvalitetniji koncert ove godine…

Posle koncerta, bend je potpisivao CD-ove, majice i ostale stvari koje je publika kupila ili donela. Bilo bi jako zanimljivo videti bend izbliza i popričati sa njima, ali ja sam, kao i uvek, bio bez para za kupovinu ponudjenih artikala.

Drugi put...

Fotka na vrhu May 24 2007, Frankfurt am Main (Germany) sa Wikipedije

NICK CAVE AND THE BAD SEEDS U BEOGRADU

Kao i par puta do sada, na koncert sam krenuo sam. Iako me je čudilo sto niko neće da ide, jer u Kovačici ima dosta Nik Kejv fanova, moram priznati da je ulaznica stvarno bila preskupa (2300 dinara za one najjeftinije tj. za parter). Pre koncerta sam išao u Sava Centar da kupim ulaznice za The Tiger Lillies koje koštaju samo 800 dinara, što je mnogo razumnija cena za naše uslove...

Čekanje koncerta je bilo izuzetno dosadno, prvo je bila vrućina i veoma sparno, a onda je pao pljusak koji nije prestajao do početka koncerta. Mogao sam samo da posmatram raznolikost publike koja se pojavila ispred Arene...

Što se tiče publike, očekivao sam da će prosek biti ljudi koji su dobrano zašli u svoju četvrtu deceniju. Pokazalo se da je najviše bilo mladih ljudi. Takođe se moglo primetiti da nije bilo ni pankera, ni darkera. Izgleda da Nik Kejv danas ima drugačiju publiku nego nekada...

Predgrupu Ed Kuepper (The Saints) & Jeffrey Wegener-a nisam odgledao. Zatekao sam tek zadnje taktove. Mislim da su poceli isuvise rano...

Na bini, Nick Cave And The Bad Seeds u bili:

Nick Cave - Vokal, Gitara, Klavijature (Nik je tokom cele svirke nešto svirao, najčešće gitaru)
Mick Harvey - Gitara
Thomas Wydler - Bubnjevi
Martyn P. Casey - Bas gitara
Conway Savage - Klavijature
Warren Ellis – Violina, Gitara/mandolina
Jim Sclavunos - Perkusije
James Johnston - Gitara, Klavijature

Svirali su:

Night of the Lotus Eaters
Dig!!! Lazarus dig!!!
Tupelo
Today's Lesson
Red Right Hand
Your Funeral my Trial
Midnight Man
Mercy Seat
Deanna
We Call Upon the Author
Get Ready For Love
Moonland
The Ship Song
Papa Won't Leave you Henry
More News From Nowhere

The Lyre of Orpheus
The Weeping Song
Hard on for Love
Into my Arms
Nobody's Baby
Lovely Creature
Stagger Lee
Let Love In

Wanted Man

Dakle, cak 24 pesme. Čak pet vise nego dan ranije u Zagrebu. Na oficijalnom forumu vlada konsenzus da smo svi mi koji smo posetili ovaj koncert “Lucky Bastards”.

Koncert je zaista počeo tek kada su počeli prvi taktovi pesme Tupelo. Ta pesma je pokrenula publiku i svi smo konačno postali svesni na čijoj smo svirci. Moćno, glasno i poludivlje izvodjenje ove pesme nam pokazuje Sidse kao lepo obučene, izuzetno dobro uvežbane ali zato opako nastrojene muzičare.

Iako je zvuk tokom svirke bio skoro perfektan, moram priznati da mi je na momente zasmetala prevelika jačina zvuka. Dvadesetak sati nakon koncerta mi jos uvek zuji u usima...

Drugi hajlajt svirke je nastupio sa izvodjenjem MercySeat i Deanna. Publika je odlično prihvatila ove pesme i sa Kejvom otpevala svaku pripovedačku strofu i svaki katarzični refren.

Meni je vrhunac koncerta bio momenat kada je Nik rekao ... this is Ship song... I odmah su krenuli upaljači i himnično pevanje publike. Neverovatan je utisak kada vidiš koliko ljudi oko tebe osećaju iste pozitivne emocije kao i ti. Sličan 0sećaj je nastupio kada su u drugom setu svirali Into My Arms i Nobodys Baby Now.

Pesme Papa Wont Leave You Henry i Stagger Lee su takođe bili odlično prihvaćene od publike. To je, naravno, neverovatno uticalo na muzičare na bini. Svako izvođenje je bilo nabijeno emocijama, glasno i razuzdano. Bend je svirao perfektno. Nik je par puta pogresio kod pevanja ali je to malo ko mogao da primeti. Inače, oduševilo me je i to što je bend nastupio u postavi sa dva bubnjara, što je davalo izuzetno moćnu podlogu za njihovu u sustini mračnu muziku.

Po završetku koncerta je Nik rekao “... vidimo se za osamnaest godina“ (prošli put je bio ovde 1990.), ali se onda nasmejao i rekao “... dve godine”.

Bilo kako bilo, ovo je verovatno jedan od najboljih Kejvovih koncerata na ovoj turneji. Bend je bio odlicno raspoložen, čuo sam da je Nik je bio nešto bolestan, ali je ipak ceo koncert skakao i komunicirao sa publikom.

Na kraju, ostaje mi da se zahvalim Ani i Damiru što su me povezli do Kovačice nakon koncerta. Da nije bilo njih morao bih da čekam prvi Beovoz oko 4 ujutru...