KONCERT: TLO Fest (27.06.2014)

Leto je konačno stiglo a sa njime i nova sezona muzičkih festivala. Tomaševački letnji omladinski festival je ove godine održan po četvrti put i mogao je da se pohvali zaista impresivnom i internacionalnom ponudom bendova na bini. Dok su prošle godine ugostili bosance Dubiozu kolektiv, ove godine su čast da sviraju imali čak dva benda iz Hrvatske. Osim toga, ovaj put je festival zaista u potpunosti odgovarao mom ukusu i mogu samo hvalospeve da pišem za svih šest viđenih nastupa.

FAKOFBOLAN

Grupu Fakofbolan iz Pule pamtim kao jednu od mojih omiljenih u onim godinama kada sam bio u toj fanzinaškoj HC DIY punk priči. Za mene, radilo se o perfektnoj kombinaciji melodičnog street panka sa veoma dobrim i angažovanim-kritičkim tekstovima otpevanim kroz himnične refrene i sa dosta pratećih vokala. Zato sam bio veoma srećan kada sam čuo da ovi momci dolaze u Tomaševac. Bilo mi je malo čudno što ih vidim na ovakvom festivalu - jer ja ih ipak pamtim iz neke druge priče - ali sam onda čuo da sutradan sviraju u Novom Sadu pa im valjda ova svirka dođe kao pride zagrevanje za taj nastup. 

Pevač Šapo, gitarista Tibor, bubnjar Dejo i basista Ðuro nisu bili ko zna kako dobro raspoloženi i njihov nastup nije bio ko zna kako posećen (ovo me je baš iznerviralo, jer je za vreme nastupa grupe Fakofbolan park u Tomaševcu bio prepun "pankera", omladine koja je došla zbog Goblina i kojima iz samo njima znanih razloga Fakofbolan očigledno nisu puno značili) ali da su isporučili dobru svirku - jesu! Ako ne računamo nekoliko novih pesama koje ne znam, bend je svoj kratki nastup uvrstio i sledeće pesme: Na rubu, Pepsi-Najk generacija, Da li znaš?, A mi sviramo ("Posvećena svim pankerima iznad 35 godina"), Metak, Glasnice, Ulica (najpoznatija pesma ovog benda, bar među ovdašnjom publikom), Neznani junaci i Sarajevo. Kao što rekoh, kratak nastup i uz malo publike ispred bine ali verujem da ce njihov sutrašnji nastup u Novom Sadu biti i duži i mnogo posećeniji. 

GRUPA TVOG ŽIVOTA

Sledeći bend koji je izašao na binu je bio meni potpuno nepoznat. Grupa tvog života je iz Osijeka i da temeljnije pratim pank scenu sigurno bi mi bili među omiljenim sastavima! Dakle predamnom je bio jedan veoma dobar i zabavan punk rock trio koji se nije štedeo i koji je isporučio furioznu svirku prilikom koje su u četrdesetak minuta smestili petnaestak pesama i nešto malo zabavljanja publike (za koju su u napadu iskrenosti rekli da je došla sa njima jer su bili nesigurni da će iko drugi doći da ih gleda). Kao da je sa mrakom koji je pao došlo i do opuštanja publike pa je ispred bine počelo biti veoma živo (skakanje i šutka) i veoma mokro (jer je krenulo bespoštedno polivanje pivom, koje je bilo jeftinije od kisele vode koju sam inače pio). Mobilni telefon i foto aparat mi na sreću nijednom nisu ispali ali su zato bili više puta temeljno zaliveni pivom (no srećom su preživeli).

Trio je odsvirao pesme kao što su Mirta i Josip na tajnom zadatku, Voda leti, Neću da pijem pivo Laško, Crvene zastave i obradu  pesme grupe Poslednja igra leprira Umiru jeleni. Većina pesama je bila sa njihovog jedinog albuma Kolo je spojilo ljude iz 2005. Dakle, vidi se da Grupi tvog života nije bitno prečesto izdavati albume ... No bili kako bilo, zahvaljujući ovom nastupu, dobili su još jednog fana! 

DŽA ILI BU

Ne bih dužio o nastupu grupe Dža ili Bu jer imate detaljniji raport sa njihove svirke u Kovačici od pre mesec dana. Bitno je reći da su ovaj put momci nastupili u postavi sa dve gitare, što je dosta doprinelo punijem, bogatijem zvuku, kao i zanimljivijem nastupu jer je ovaj drugi gitarista (navodno Sabljarev kum) pokazivao mnogo veći entuzijazam za svirku od svih ostalih članova benda zajedno. Bez priče i sa malo pauze između pesama, odsvirali su Veliku svetsku zaveru, VIP, Gole istine, Put, Rasprodaju, Zid, Metak, Živeo Staljin, Droga i mladi, Moj grad, Stampedo, Kraljica, Drugovi, Ustani i kreni i za kraj naravno Večna lovišta.

Veoma dobar i energičan nastup, drago mi je što je tek njima konačno pošlo za rukom da dovedu sve te ljude - koji su do tada bili rasuti po celom Tomaševcu čini se - ispred bine i učine ih svojom publikom!

DECA LOŠIH MUZIČARA

Deca loših muzičara već skoro celu deceniju nemaju novi album a oni koji ih slabije prate misliće da zato bar imaju novog pevača. Ova grupa je sada u nekoj vrsti drugog reunion perioda, prilikom kojeg sa glumcem Ivanom Jevtovićem na čelu svira svoje najveće hitove. Ove večeri su u Tomaševcu odsvirali pesme Ljubav, Konji ritma, Dezodorans, Doživotno osuđen na ljubav, Mara, Kreditna kartica, Memphis, Mexico, XL, Ljubomora (Jevtović ulazi u publiku i odrađuje sasvim pristojan crowdsurfing), Balada o Ćutanu Ječmenici, Disko klub, Higijena, Vlade Divac i Dobar dan. Mislim da su odsvirali jednu novu pesmu između, ali nisam siguran. Bila je jedna još, učinilo mi se ...

Sve u svemu, odlična svirka ovih sjajnih muzičara je bila dobra podloga za veoma dobar nastup Ivana Jevtovića, koji se kao glumac odlično snalazi i kao frontmen i kao pevač (ni malo lošiji od Aleksandra Siljanovskog Silje). Sada je vreme i za još jednu pohvalu za ovogodišnji TLO fest - jer ovo je bio tako line-up, da su ovde DLM ispali nešto najbliže mejnstrimu! 

GOBLINI

U zadnjih par godina sam ih gledao dvaput i oba puta su bili fantastični. Ali, ovaj put je posebna priča jer Goblini sada konačno imaju i novi album (Roba s greškom) koji valja promovisati koncertima. Osim novog albuma - veoma dobrog, uzgred - novina je i novi-stari ritam gitarista Leonid Pilipović - Leo fon Pankerštajn. Bend izlazi na binu oko 1:00 i počinje svoj nastup ni manje ni više nego vatrometom na bini! Sjajan utisak ostavlja pesma Deca iz komšiluka koju bend izvodi sakriven iza vatre na bini. Odlično raspoloženi Golub traži da mu se donese vinjak i bend kreće na LSD se vraća kući. Dakle očekivao nas je zgusnut - all killer, no filler - raspored pesama u kojem su se smenjivale nove i stare pesme. Uopšte nije bilo lako biti u prvim redovima i već tokom druge pesme su jednog onesvešćenog momka vadili i odnosili da se sa strane malo rashladi. Do samog ključanja su dovele pesme Jedan na jedan, Dr. Hofman i Ona misli da zna, da bi tokom pesme Ima nas došlo do velike tuče između obezbeđenja i publike. 

Svirka je prekinuta - bend je sišao sa bine, Golub je za to vreme radio na prekidu tuče - dok se strasti nisu smirile i to je potrajalo možda nekih desetak minuta ili manje. Mislim da je na kraju intervenisala i policija. Koncert je ipak nastavljen, i to pesmama Evropo, Luna, U magnovenju, Na ivici, Petra, Sam Phone Glas, Idemo, Cipjonka ("Ima li neko ovde da je 92. godište? Jer ovo je pesma iz 1992."), Kao da, Daleki put (Golub ovu pesmu najavljuje pričom o tome kako je sledeća destinacija njegovog volonterskog humanitarnog gastarbajtovanja Etiopija), Privatni rat, Dan posle, Pečenja i rakije, Kako bih voleo da si tu, Voz i na samom kraju Za Lorenu.  Inače izgleda da su Goblini - zasluženo - imali status main act-a tj. hedlajnera i shodno tome su odsvirali i najduži nastup na ovom festivalu.

ORTHODOX CELTS

Konačno, ludi srpski Irci svoj koncert počinju kada smo svi već dobrano premoreni i kada publika polako kreće da se razilazi. Bilo je već 3:00 i koncert je počeo rečima Ace Seltika "Ne znam da li vam je to neko rekao na početku koncerta, ali, Dobro jutro! ... Izgleda da kasnije idemo negde na dorucak zajedno". Sedmorki na bini je ipak nekako uspelo da zaustavi osipanje publike i zahvaljujući repertoaru od sve samih hitova ("Večeras ne sviramo instrumentale i ne sviramo balade!"), Aca i njegovi saborci nateraše sve nas - koji smo u tom trenutku budni već nekih dvadesetak sati, jer ipak je bio petak, radni dan - da izdržimo i sa bendom sačekamo zoru (vidovdansku, no less) zajedno i uz pesmu.

A kako i ne bi kada su odsvirali sledeće pesme: Whats going on, Whiskey in the jar, Star of a County Down, Irish Rover, For the wearing of the green, Sindidun, Two Faces, Save me (najnovija, ljubavna pesma), Rocky road to Dublin, Green roses, Far away, Celts strike again i naravno - po želji publike - Drinking song. Koncert se završio tačno u 4 ujutru. Bilo je vreme da se ide kući i konačno spava! Kada sam jutros ustao, niam uspevao nikoga da ubedim da juče nisam pio, jer je sve na meni - čak i mobilni telefon - mirisalo na pivo. Sva sreća što sam bio dovoljno uviđavan da se istuširam pre spavanja ...

Bio je ovo zaista odličan festival. Vidimo se u Tomaševcu i dogodine!

POZORIŠTE U KOVAČICI: Sud prachu (14. 06. 2014)

Kada se u Kovačici na polju kulturnih dešavanja dešava nešto novo i nešto što zbog svoje pretencioznosti i uloženog truda lokalnih entuzijasta zahteva neku vrstu posebne pažnje i posebnog tretmana, dolazi do veoma protivrečnih težnji u glavi svakog ko kritički promišlja dato umetničko delo.

Sa jedne strane, imaš veliku želju da svaku kritiku ostaviš sa strane i da jednostavno podržiš sve to što doprinosi jednoj bogatijoj i raznovrsnijoj i što ne reci hrabrijoj kulturnoj ponudi, kao i zaista svestranom razvoju lokalne umetničke scene.

Sa druge strane, možeš osetiti kopkanje svog zvanja i vežbati svakolike stilske figure satirući nedopustivo mediokritetski pristup tekstu, predvidljivo očajno preslabu izvedbu i lošu organizaciju ovog za lokalne entuzijaste ipak prevelikog zalogaja.

No, ipak, zaista je previše toga ove večeri bilo prvi put, pa je ipak najbolje naći neki srednji put i biti iskren, čisto da vidmo gde će nas to odvesti. Počnimo od najlakšeg - organizacije. Prvi put (otkad bar ja pamtim) je u Kovačici organizovana izvedba pozorišne predstave na otvorenom. Takođe, prvi put je organizovana pozorišna predstava u novom prostoru, nedavno preuređenom dvorištu lokalne mesne zajednice, koji sada služi kao prostor predviđen za organizaciju svih mogućih kulturnih dešavanja tokom godine, ponajviše koncerata i tome sličnih priredbi.

I nije sve to prošlo bez problema. Kao prvo, broj karata u prodaji je bio ograničen, par dana pre predstave je ova bila i rasprodata (što je zaista veliki, ogroman, uspeh za Kovačicu), samo da bi se na kraju pokazalo da ograničen broj mesta nije imao nikakve prave svrhe jer je raspored sedišta ionako bio takav, da ni u trećem redu više nisi mogao da vidiš šta se dešava na sceni. Takođe ljudi su celo vreme slobodno šetali okolo, sedali gde im je volja i generalno je veliki deo predstave protekao u nagađanju šta se dođavola - tamo dole ili gore ili levo ili desno - dešava. Zaista je neophodno da se za sledeci put uredi ovo u vezi rasporeda sedenja. Takođe još ovo, iako je bina prilično velika, rad sa scenografijom je bio prilično loš i nekoliko scena su se dešavale ispred bine, dakle u ravni sa publikom, što je opet značilo da ako si u trećem, četvrtom, petom redu, jednostavno ne vidiš šta se dešava i ostaje ti da slušaš i nagađaš ...

Drama makedonskog autora Dejana Dukovskog (1969) Bure Baruta iz 1994. je jedno od onih dela koja su nezaobilazna u razumevanju fenomena devedesetih na ex-YU prostoru. Naravno, najjače adaptacije su vezane za Srbiju - 1995. je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu odrađena kultna adaptacija (ko je onomad išao u kovačičku gimnaziju, mogao je da pogleda predstavu u sklopu izleta u Beograd u organizaciji profesorke Mire Gluvakov), dok je 1996. snimljen film Gorana Paskaljevića koji je nagrađen na Filmskom festivalu u Veneciji. Replike Sergeja Trifunovića, Mikija Manojlovića, Nebojše Glogovca, Aleksandra Berčeka, Mirjane Karanović ili Voje Brajovića su nešto što nam se svima urezalo duboko, duboko u podsvest i ostalo tamo kao još jedan od ožiljaka iz burnih devedesetih.

Dakle zaista hrabar odabir i zastrašujuce veliki zalogaj za kovačički KOKRAM, to jest KOlektiv KReativnih AMatera. Predstavu je režirao Ivan Kornović (glumio u novosadskom Pozorištu mladih) a prevod teksta je odradila Ivana Vereski. Predstava je rađena u produkciji Jana Puškara a asistent režije je bio Dragan Karlečik. Tehnički deo produkcije su radili Dragan Vladić, Vladimir Kuharik i Daniel Hajko.

Krenimo scenu po scenu:


Uzdravlje  
         ("Znas ko te tuko Dimitrije?")

Miroslav Sabo (Anđelko) i Miroslav Jonaš (Dimitrije) nisu loši, kada prelaze kroz dijalog penzionisanog policajca nasilnika i njegove davnašnje žrtve, koja mu se nedavno krvavo osvetila. Ali odmah se vidi da u ovoj sceni (pa ni u celoj predstavi) nema te nesnosne težine, te jačine i te oštrine, koju bi osetili u bolje osmišljenoj i izvedenoj sceni. Da, radi se pomalo i o jeziku. Kao što nemački jezik nije jezik romantičnih balada, tako ni slovački jezik nije za tešku dramu koja govori o kolektivno nesvesnim-podsvesno dubokim, depresivno sumornim i crnohumorno iracionalnim naravima ljudi sa ex-YU prostora. 

Incident 

Ova scena je potpuno besmislena. Igor Kušut, Zuzana Šipicki, Adam Strakušek i Mirslav Sabo glume u sceni u kojoj se preganjaju dva učesnika saobraćajnog udesa u kojem niko nije poginuo a oštećen je prastari automobil. Jednostvno me nije bilo briga za sve to - a na sceni napetost, drama, jurnjava, kuknjava ...

Sistem 
        ("Da smo živi i zdravi")

Daniel Venjarski i Janko Haviar su imali scenu u kojoj se dva sredovečna drugara (sećate se u filmu su to bili Laza Ristovski i Dragan Nikolić) posle celonoćne pijanke jedan drugom ispovedaju kako su se ogrešili jedan o drugog. Nije loš ovaj dijalog, dobro je i to što su obojica umeli da sviraju i pevaju pa je gitara i harmonika malo obogatila prilično ravan tok scene. Nažalost, nije bilo one grozomorne napetosti u kojoj se obojica likova celo vreme kreću po oštrici žileta, da bi na kraju ... Kada nekome razbiju flašu o glavu, taj najčešće može da stoji na nogama i takoreći uvek preživi. Dok je ovde ... šta? Simon ubio Svetu?

U vozu

Druga besmislena scena. Adam Strakušek, Anjička Tomašova, Miroslav Zloh i Janko Haviar glume, izgovaraju neke replike, ali se bukvalno ništa bitno ne desi.

Poslednji autobus

Dakle, dolazimo do najpoznatije scene iz ove drame. Ako se sećate, u filmu je Sergej Trifunović maestralno odigrao Adreju, mladica koji divlja po gradskom autobusu, divljački zlostavlja putnike i na kraju otima autobus i kreće u ludu noćnu vožnju beogradskim ulicama. Miroslav Zloh nije bio loš kao Andreja. Ovo je možda bio i najupečatljiviji deo predstave. Zuzana Šipicka, Miroslav Sabo i Anamaria Halupova su ovde više scenografija, nego likovi neophodni za razradu Andrijinog lucidnog ludila.

Party

Ako nešto izuzetno prezirem u pozorištu, to je onda tzv. učešće publike. Ono kada likovi probijaju taj tzv. četvrti zid i pozivaju publiku da se uključi u dešavanja na sceni mi je uvek izgledalo kao beznadežno loš i jeftin trik. Naročito kada ovaj nema nikakve veze sa tekstom, izvedbom, predstavom u celini. Zemislite pet minuta sebe kako gledate dvadesetak ljudi kako ispred bine piju pivo i slušaju neki dosadni tehno. Dakle, besmislena scena koja je zaista testirala moje živce.

Zajdi, zajdi, jasno sonce

Još jedna od kultnih scena (Voja Brajović je bio posebno upečatljiv u filmu). Daniel Venjarski, Rastislav Urban, Miroslav Sabo i Stefani Suhanekova su odigrali ovu scenu sasvim pristojno, ali avaj, scena je odigrana u prostoru ispred bine. Par koji se svađa ispred zloglasnog nocnog kluba je na klupi koja je bila smeštena ispred prvog reda publike. To je značilo da sam ja iz četvrtog reda mogao da slušam, ali ne i da vidim šta se tamo dovraga dešava. Šteta.

Mesec od slame

I Anjička Venjarska (Evdokija), Igor Košut (Kosta) i Adam Strakušek (Mane) izvode svoju scenu ispred bine. Ali posebnost ove scene je u tome što se na prostoru pojavljuje i potpuno funkcionalan automobil kojim jedan od likova (Mane) dolazi na scenu i biva pregažen. Ova scena u predstavi izrazito komična, ali na način koji ne ovom scenariju nekako ne priliči. Publika je najburnije reagovala na ovu scenu, radilo se o komediji valjda ...

Soba s pogledom

Miroslav Sabo (Anđelko) i Miroslav Zloh (Andrej) su sveži emigranti  koji se dosadjuju i zamajavaju u jeftinoj hotelskoj sobi negde u Americi. Prvo oni zbijaju šalje sa susedima, posle jedan od njih nastrada od tih istih suseda i ... Istina je da ova scene veoma zavisi od kvaliteta izvedbe, ali nažalost ovde nekog posebnog efekta nije bilo.

Organska hemija

Scena koja se odvija kroz nasnimljene replike i nasnimljen monolog. Dakle, bez likova na sceni. I ispašću veoma ciničan, ako priznam da mi se ova scena zapravo i najviše dopala ... 

Na kraju, moram reći da svi mladi kreativci koji su radili ovu predstavu zaslužuju moje iskrene komplimente na zaista velikoj hrabrosti i divljenja vrednoj posvećenosti ovom veoma zahtevnom poslu. Iako cenim trud na polju produkcije, ipak kada gledam Sud prachu kao  umetničko delo, ja ne mogu da kažem da mi se ko-zna-kako dopala ova predstava. Radi se o delu koje je solidno samo u par scena, ono je samo na momente zanimljivo. U vecini ostalih scena se radi o nerazumevanju činjenice da je od pisanja ove drame prošlo dvadeset godina i da se mora (ako vec nemaš na raspolaganju glumce koji bi odradili vernu kopiju onoga što je bilo kada je bilo) raditi na drugačijem i mnogo kreativnijem osmišljavanju samog teksta ... 

No to samo po sebi ne znači ništa, jer, ako se sećate, meni se onomad nije dopala ni predstava Porodične priče (predstava rađena po tekstu Biljane Srbljanovic, pre nekoliko godina) a onda je ta predstava nagrađena  Zlatnim lovorikama kao najbolja te godine u kategoriji slovačkih vojvođanskih pozorišta ...

Repriza predstave Sud prachu je na istom mestu već sledećeg vikenda, tako da imate priliku da je pogledate i prosudite sami ...

KONCERT: Dža ili Bu u Kovačici (JVP, 31.05.2014)

Za ovaj koncert se znalo bar dva meseca unapred, bio je davno najavljen na sajtu benda a i pričali smo o ovoj svirci još prilikom koncerta Atheist Rapa u Jarmočisko Vojvodina pubu, i zaista je mnogo ljudi planiralo da dodje i pogleda ove nikad zaboravljene pank legende uživo. Nažalost, pokazalo se da je ipak JVP ove subote ostao poluprazan. Iako se nije naplacivao ulaz, Dža ili Bu su svoj nastup odsvirali pred nekih tridesetak ljudi. Izgleda da su za mnoge planovi jedno a život i radne obaveze ipak nešto sasvim drugo ... 

Ustvari, ubedljivo najgluplja stvar ovde je bila činjenica da je na koncertu najmanje bilo onih ljudi, koji pamte bend iz tih najboljih vremena (polovina devedesetih), kao i to što je velika vecina prisutnih znala tek jednu do dve pesme ove grupe (malo-malo pa je neko uporan tražio Večna lovišta). Sve to mi je pomalo  kvarilo doživljaj, jer znam da je masa ljudi u Kovačici slušala i cenila ovaj bend. Još jedan do dokaza kako se veoma teško živi od stare slave - stari fanovi se vremenom zaposle, zasnuju porodice i nekako im više nije do svirki ...

Ako se ne varam ovo je bio prvi koncert grupe Dža ili Bu u Kovačici. Inače velika je šteta i to što nije bilo predgrupe, jer smo proveli sat i po čekajuci da počne svirka (najavljena u 22:00 a počela u 23:50). Nimalo obeshrabreni slabijim odazivom publike, Nebojša Simeunović Sabljar i podmladjena trojka iza njega (Dejan Milojević, Igor Panić i Vladimir Markoš) su samouvereno i veoma solidno protutnjali kroz jednoipočasovni repertoar od dvadesetak pesama. Prvi deo koncerta su činile pesme Velika svetska zavera, Raskršce, Baksuzan dan, Beskrajan pad, Rizik, Put, Fliperaški san, Hajde, VIP, Ziveo Staljin, Droga i mladi, Prolece, Rasprodaja i Zid.

Kao što se može videti nisu se baš držali propisane set-liste. Valjda su svirali kako im je leglo u tom trenutku. Usledile su pesme Metak, Aljaska, Gole istine, Kako je preminuo doktor nosorog, Uradi sam, Stampedo i Neki drugi grad - sve bez ikakve pauze i bez ikakve priče izmedju pesama. Ne znam da li je takav običaj i na drugim svirkama ove grupe, ali u Jarmočisko Vojvodina pubu smo navikli na mnogo neposredniji pristup publici. No, bilo kako bilo, ne zameram im ništa ...

Dakle može se reci da je svirka bila prilično eklektična i da su momci - sasvim prigodno za svoj prvi nastup u Kovačici - obuhvatil pesme sa svih šest albuma i iz zaista svih perioda svog delovanja. Za sam kraj bend svira proverene himne: Drugovi, Ustani i kreni i - konačno, za neke -  Večna lovišta. Koncert se završio oko 01:20. Morao sam da ostanem u JVP bar još pola sata, dok se nisam koliko-toliko osušio nakon koncerta ...

Sjajno je bilo!