KONCERT: Hladno Pivo (Pančevo, 23. 04. 2015)

Ali hajde prvo review novog albuma …

"Bog, domovina, nacija, svi na pod ovo je privatizacija!"

Hladno Pivo - Dani zatvorenih vrata (Gajba records, 2015)

Jedan sam od onih koji nije bio veoma oduševljen prethodnim albumom - radi se o ploči "Svijet glamura" iz 2011. - jer sam smatrao da se tim izdanjem nisu pomerili sa mesta na kojem su stali na "Knjizi žalbi" (njihov umatnički ali - zašto ne - i komercijalni vrhunac), dakle negde između tog svog izvornog zvuka - melodičnog punk rocka i poštovanja vrednih tendencija prema proširenju i daljoj komercijalizaciji svog muzičkog izraza (harmonika, klavijature, truba, generalno uštiman zvuk, elaboracija scenskih nastupa, ...), uz očuvanje originalnog i veoma efektnog pristupa lirici tj. Miletovom pisanju fantastičnih tekstova, koji su i dalje u najboljoj tradiciji Zabranjenog pušenja i KUD Idijota, a sve više i Azre.

Dani zatvorenih vrata jesu pomak! Ovim albumom je Mile Kekin definitivno postao glas svoje generacije!

Album otvara pesma Žena, u brzom tempu, Mile peva o muškarcima na polovini četrdesetih, koji posle razvoda i životnih razočarenja, traže novu priliku i partnera koji će ih izvući iz svih strahota srednjeg doba, iz one sumorne situacije - kraja mladosti i početka suočenja sa nekim završnim životnim računima - koja kod likova poput članova Hladnog Piva u isto vreme budi i strah i bes.

Bes se nastavlja u pesmi Firma, u jedoj od najboljih pesama koje sam čuo o balkanskom postsocijalističkom-burazerskom kapitalizmu. Ovo pesma je himna svih gubitnika tranzicije. Od ovih stihova mi se bukvalno naježila koža: "Bog, domovina, nacija/ svi na pod ovo je privatizacija!/ Napravite mjesta za obitelji dvjesta!/ Gledam kulise, ratuju sa statikom/ ko što nove elite ratuju s gramatikom/ a preko puta ispred Lidla, moj sektor proizvodnje čeka/ uz jednu pivu iz Q-packa možda im večeras priznam/ kako smo pali bez ispaljenog metka/ na staru foru novog početka/ taj dan kad su ispred firme stale crne limuzine.

Gledajući nazive pesama, za pesmu Mojoj majci sam se uplašio da je reč o obradi, ali na svu sreću - ova Miletova govori o mladalačkom pozeraju i nonkonformizmu. O klincima koji vole da se bore protiv svetskih nepravdi i da pljuju po svemu i svačemu - ali samo tako što će kupiti i nositi majice sa raznolikim buntovničkim natpisima. Najbolji stih: "Imam majicu s porukom čvrstom, imam majicu sa srednjim prstom/ na njoj piše Fuck the System/ kupio sam dvije iste." Na ovoj pesmi u jednom stihu gostuje Golub iz Goblina, što je zanimljivo jer sam uvek smatrao da su po raspadu Goblina sve njihove fanove u Srbiji preuzeli upravo Hladno Pivo ...

I u petoj pesmi kaže Mile, "Pravi frajeri bi rekli ‘ I’m too old for this shit’." Pesma Tijana mi je skroz u fazonu grupe Novembar. Ne znam zašto, mora da je zato što sam Novembar slušao intenzivno u zadnjih mesec-dva dana. Eh svi znamo neke Tijane, koje nas "zovu kad su pijane." Dakle, ovo je jedna od najboljih pesama na albumu! A uz to je i pomalo ljubavna ...

Pesma Dibidus je možda i najdalje od klasičnog HP zvuka. Da nema Miletovog glasa, ne bi pogodili da je u pitanju najbolji hrvatski punk bend. Nije loša pesma, ali će ovu na svojim plejlistama mnogi fanovi preskakati ... Obožavam stih "Ako je budućnost crni bezdan, dopusti mi da ne znam."

Našao sam se u pesmi Messi, jer uvek sam se veoma čudio nad onim parovima koji otvaraju zajedničke fejsbuk profil (čak i više nego nad onima koji otvaraju X Y Photography profile) - "mi ćemo ovo, mi ćemo ono/ mi planiramo, upravo biramo...". Inače, Messi  je jedna od prvih koju sam čuo sa Dana zatvorenih vrata. Klasika od pesme, Mile peva o otuđenom prijatelju  koji se posvetio vezi, jer je shvatio da "Kužim godine stisle i snove pokisle/ sve duge veze na kraju bezveze/ pa sada zbog pritiska okoline/ koristiš prvo lice množine."

Opuštena i veoma prijatna Lijepa riječ, ljubavna pesma od tri i po minuta kakvu samo Mile ume da napiše. Jedna od njegovih najboljih u kojima se bavi odnosom dve osobe u ljubavnom odnosu. Ako vam se Lijepa riječ ne sviđa, najebaste ovog leta! Jer, uveren sam, da će je srpske radio stanice zasigurno vrteti do bola ...

Stari šajser govori o razočaranom zagrebačkom starkelji, koji je možda još pred-pred ratni gospodin i koji pamti kako je "Zagreb Vam nekad bil mali Beč. Četiri metra do stropa nekad smo bili Europa." Dakle, ovde imamo nešto kao onaj nama malo poznatiji narativ o svim tim starim Beograđanima, koji preziru sve što je sišlo s planine i sada upropaštava naš lep ... Mada u stihu "Gospon stari šajser rado bi imal šmajser/ na portafonu stalno nova imena, neko mu šarao po zvonu." se ustvari otkriva da se i kod starog najverovatnije radi o nekome ko je 1945. u svoj stan ušao pravo iz šume ...

Dan oslobođenja, je fantastična pesma u duhu Dana Republike od Zabranjenog pušenja. Mile peva o tome kako nije lako slaviti državnost u državi koja radi sve da ti ogadi svaki bogovetni dan u životu. Takođe, Dan oslobođenja liči i na Dan kad sam ostao sam od KUD Idijota. Najbolji stih: "jebivjetri koji nešto rade/ šalju mi čestitke iz Kanade/ Kažu: Pozdravi nam domovinu/ najdivnija zemlju svijeta/ Ma gon’te se u materinu/ lijepa vam je izdaleka". Sve, i još više, sve to stoji i za Srbiju, jer je ama baš svaki praznik, svako leto prezasićeno gastarbajtera koji nam pune glavu sa tima kako su jedva dočekali doći "kući" i kako im sve ovo "jako nedostaje" u njihovoj Nemačkoj, Austriji, Švajscarskoj, Americi i Australiji ... Mada nenadjebiv je onaj osećaj da ćeš možda baš ti biti taj poslednji na kome će ostati da ugasiš svetlo ...

Barba je još jedna od opuštenih i za slušanje veoma prijatnih pesama. "Dok Oliver pjeva o ptici/ što živi na moru/ stojim na križanju Vrapče/ i gledam kolonuKlasični eskapizam urbanog lika koji mašta o odlasku iz gungule i u potragu za prirodom, morem, jednostavnim životom, mirom i tišinom. Inače, ovo je čisti hrvatski melos u duhu Olivera Dragojevića (jbg. njega jedino znam iz te oblasti) i biće pravo iznenađenje za fanove Hladnog Piva, koji će očekivati da krene krljanje, ali - nema!

Zombi party - konačno krljanje. Najagresivnija pesma na albumu. Metalizirana gitara i tekst o dešavanjima na koje možda i "biskupi da svrate." Mislim da se ovde radi o koncertima likova kao što su Tompson i slični.

Udarna vijest, pesma u srednjem tempu o današnjoj do kraja komercijaliziranoj i sa svih lanaca puštenoj televiziji koja radi povećanja gledanosti traži da na njoj sve bude najekstremnije moguće. Ali, ko nam je kriv, ljudi koji su bez posla i koji po ceo dan gledaju TV su već toliko oguglali da i sami traže da "Gurni mikrofon bez stida/ Snimi majku kako plače/ Snimi oca kako rida/ Daj mi sve u krupnom planu/Svaku suzu isplakanu/Daj mi švenk na pustu sobu/ Onda rez-vijenac na grobu".

Na ovim prostorima mi je takođe već odnekud poznata pesma, bazirana je na ukulele gitarici. Biće ovo perfektna za onaj momenat na koncertima, tamo pred kraj drugog bisa ... Najbolji stih "Imamo nova kola radi dojma/ imamo stav i kad nemamo pojma/ dovoljno mržnje dovoljno inata/ za bar još dva tri rata".

Pesma Bivša žena je rimejk pesme Žena. I to sjajan rimejk! Sa klavirom! Lepo je čuti kako je bend verovatno pre izdavanja birao između dve verzije, ali se nije mogao odlučiti pa je ubacio obe, jer su tako prokleto dobre!

Vjeruj u mene je jedna od najslabijih pesama na albumu i nije mi baš najjasnije zašto su je odabrali za prvi singl. Mislim, super je ovo, baš onako na prvu ruku, i kada je prvi put slušaš - ima odmah da pevaš onaj drugi refren, naročito kada HP krenu da pevaju u horu, veoma se lako pamti i lako se peva. Ma, sve je to super, ali brate i brzo dosadi ... Inače, ova pesma se već uveliko i besomučno vrti na radiju!

Sve u svemu, ovo je zaista novi vrhunac grupe Hladno Pivo. Jedino što se može zameriti ovom albumu je činjenica da ima nekoliko pozajmica sa starih pesama, u smislu da nova pesma u jednom delu VEOMA zaliči na neku od starih pesama. Ali, dešava se to i u boljim kućama. Ili sam se ja samo previše udubio u sve ovo ... No, ako ne muzički, onda u Miletovoj lirici definitivno. Ovaj čovek je nenadmašiv da opšiše stvarnost u kojoj ex-YU narodi žive i zajedno sa momcima iz Dubioze, Hladno pivo pevaju u milimetar upravo sve ono što prosečni građanin bivše SFRJ vidi, čuje i oseća iz dana u dan, od jutra do mraka, od rođena pa do smrti, ili bar do onog momenta kada neko konačno ugasi svetlo "na ovim prostorima".

E, a sada nešto o pančevačkom koncertu …

Negde u prvom delu koncerta, Mile nam je pričao o tome, kako su ga danas mnogi beogradski novinari pitali o tome, zašto im je prva svirka sa novim albumom u Pančevu a ne u glavnom gredu, prestonici - Beogradu. Naravno, Mile nam je to objasnio činjenicom da u Pančevu postoje divni ljudi, da taj grad ima super publiku i da osim toga tu postoji jedno novo i odlično mesto za rock koncerte (zaista veoma dobra Apolo sala pančevačkog Doma omladine, otvorena pre nešto više od godinu dana) ... Meni se ipak ova odluka činila taktikom koja je delom šire strategije. Mislim da je ovo zapravo bio tipični warm-up nastup, pre početka velike turneje sa novim – i zaista sjajnim – albumom. Turneje koja će trajati celog proleća, leta i jeseni, da bi se tamo negde kasno najesen ili pred praznike možda završila upravo velikim koncertom u - Beogradskoj areni. Da, ja zaista mislim da je Hladno pivo došlo do tog stadijuma u svom razvoju kada bi zapravo momci mogli da popune ako ne celu onda bar dobar deo Arene. E sad, možda su to samo moja naklapanja, ali ako je to uspelo grupi Dubioza Kolektiv, onda bi trebalo da uspe i Hladnom Pivu. Što je babi milo ... Zapravo i brojke govore u prilog ovome, jer svih 600 karata za koncert u pančevačkoj Apolo Sali je rasprodato za samo dan-dva!

Bilo kako bilo, oko 21:30 se prigušuje svetlo i dok momci izlaze na binu i nameštaju instrumente, kreće melanholična ali borbena country pesma Texa Rittera High noon (Do not forsake me) – song iz filma  High Noon (kod nas poznatiji kao Tačno u podne, 1952). Svoj prvi pančevački koncert Hladno Pivo počinju pesmom Vjeruj u mene. Bez priče, samouvereni i raspoloženi, Milan Kekin - Mile (vokal), Zoran Subošić - Zoki (gitara), Mladen Subošić - Suba (bubnjevi), Krešimir Šokec - Šoki (bas gitara) i Milko Kiš - Deda (klavijature) odmah prelaze i na Kaže stari šta nama fail i Svijet glamura.

Konačno, Mile se obraća publici rečima “Dobro veče narode moj! Došli smo se oprostiti od Svijeta glamura večeras. Znamo da ljudi baš ne vole nove pjesme, ali evo jedna nova, o tome šta nam se desilo devedesetih …” Naravno kreće – možda i najbolja pesma na novom albumu – Firma. Odmah upada u oči činjenica da - nakon samo nekoliko dana otkako je album Dani zatvorenih vrata izašao (tačnije postavljen na YouTube i ostale mreže i sajtove) – pančevačka publika zna tekstove! Internet je zaista čudo, jer u prošlosti je do momenta kada skoro cela publika na svirci zna nove pesme prolazilo i po nekoliko meseci! I zato ljudi nekada nisu voleli kada bend na koncertu veliki deo repertoara sastavi od novih pesama … Nakon toga ide još jedna nova, po meni malo slabija, ali uživo ipak sa jednom novom dimenzijom – Dibidus.

E a onda kreće prava makljaža! Ljudi su toliko poludeli za ovim bendom, da su krenuli sa šutkom – prva šutka na koncertu – na pesmu Jednim osmjehom! Uopšte nije bilo prijatno gledati šutku u prepunoj sali, jer ako bi neko pao bilo bi mu veoma teško da se podigne kolika je gužva bila … Tenzija se smiruje sa Može može (ovde na scenu Deda izvlači harmoniku, što Hladnom Pivu dodaje sasvim novu dimenziju) ali skakanje ponovo počinje sa pesmama Trening za umiranje i Žena. Ako ima neka pesma koja mi je omiljena od Hladnog Piva to je onda - Ne volim te. Bio sam veoma zahvalan što su je ubacili u večerašnji repertoar. A kako i ne bi, kad je tako dobra …

“A ova pesma, je pesma o vama!” reče Mile i kreće Pravo ja koja dolazi do vrhunca kod onog dela gde se peva Nagila hava i tu je Kekin sišao dole među masu i prišao ljudima u prvom redu. Uz pozdrav Golubu iz Goblina, kreće pesma Mojoj majci tokom koje Mile uči publiku da pevaju horski “In The Jungle The Mighty Jungle, The Kids are making Shirts”.  I onda, za kraj ovog brzog i energičnog segmenta, uz Kekinovu napomenu da “Sad ide malo jazza, da ovi ljudi vide da znamo svirati i drugu vrstu muzike…” ide pesma Šamar.

“Sada bi bilo najbolje da imamo pola sata odmora, smiriti tenziju, popit pivo, popušit cigaru …” Bend odlazi da zapali po pljugu a na sceni ostaju Mile i Deda i kreće Mlohava ćuna. Pred kraj pesme se uključuje ceo bend i sviraju sledeće laganice – pesme Superman, Lijepa riječ (ovo je navodno bila svetska premijera ove pesme, prvi put svirali uživo!) i Na ovim prostorima.

Nakon laganih pesama, kreće segment onih zaista najstarijih pesama, dve pesme za koje bih rekao da se čudim što ih još uvek sviraju – MTV i Pjevajte nešto ljubavno. Mada ova druga jeste stara ali je i jedna od njihovih najboljih! Gitarista je delove pesme odsvirao držeći gitaru na leđima, pokazujući time valjda, koliko dugo je već svira (23-24 godine po mom računu)… Onda, repertoar skreće na njihov najbolji album, na Knjigu žalbi. Idu pesme Carstvo passea (tu sam otišao do šanka i usput kupio majicu za 1000 dinara a CD je bio za 500), Nije sve tako crno, Sreća i Pitala si me. Zvanični deo koncerta je bio posvećen pesmama Bivša žena, Samo za taj osjećaj i Ezoterija. “Hvala za večeras, znamo da neki rade sutra …” Bilo je 23:10.

Po silasku benda sa bine, publika je bila gromoglasna, bukvalno je bila glasnija od muzike koja je do pre par minuta gruvala sa scene i naravno bend se vraća na bis sastavljen od novih pesama Messi i Tijana, kao i Evo mene na ručku, Konobar,  Zimmer frei i – kao veliko iznenađenje za mene -  Fur immer Punk! Ekstaza, nema od ovog bolje! Kraj! Ovo mora da je kraj koncerta …

Pripremajući se da krenem kući, primećujem dve stvari. Prva je da je pored mene doajen srpskog i jugoslovenskog rock novinarstva Petar Janjatović (bilo je lepo videti ga uživo. Lik pije crno Nikšićko i izgleda isto kao i ranije, mada pojma nemam gde i za koga sada radi). Druga stvar je ta, da se Hladno Pivo vraćaju na još jedan bis i to da – pre potpunog fajronta u ponoć, dakle posle dva i po sata svirke - izvedu pesme Sauntrek za moj život, Ljetnji hit, Teško je ful biti kul i Bubašvabe. Na pesmi Ful biti kul na scenu iz publike izlazi neki lik i peva onaj deo što ga je onomad Edo Majka repovao. Dobio je limenku piva za svoj trud!

I tako, nešto oko ponoći sve je bilo gotovo. Tonac je pustio Kad sunce opet zađe od KUD Idijota a mi krenusmo napolje, u prijatno toplu aprilsku noć, razmišljajući o tome ko će i kako sutra ustati na posao …