POZORIŠTE: Čoo?! (Padina, 20. 09. 2015)

Dying is easy. Comedy is difficult.

Edmund Gwenn

Nije lako napisati i izvesti uspešnu i pametnu komediju. To je ono što se lako primeti kada se ocenjuje pozorišna predstava ili film. Jer ako uzmete da je poredite sa dramom i uzmete recimo najpoznatije filmske nagrade, prisetite se samo koliko komedija je dobilo neku od ovih nagrada, a koliko je drama dobilo ove nagrade. Videćete da su i nagrade i pohvale rezervisane za dramu, dok komedije mogu da dobiju pohvale ali su nagrade po pravilu veliki izuzetak. Problem je u tome što drama ima razne načine da uspe (dobar tekst, dobra režija, dobre glumačke izvedbe), dok komedije imaju samo jedan način, a to je da nasmeju onaj deo konzumenata kojima je zapravo stalo - inteligentne ljude. Dakle problem komedije je u tome što uopšte nije lako nasmejati inteligentne ljude i što se kod inteligentnih ljudi neuspela šala vrlo brzo pretvara u nešto što iritira, nešto što doprinosi smanjenju pažnje ili (što je još gore) izmišljanju zajedljivih komentara na precipirani neuspeh scene, šale, štosa,  ... Padinski režiser i scenarista Pavel Breznik je sa svojom ovogodišnjom predstavom ukazao na većinu čestih problema sa pisanjem i postavljanjem uspešne pozorišne komedije.

Pozorišna predstava Čoo?! ("Šta?") je delo koje bismo mogli nazvati živahnom, veselom, žustrom i bučnom "komedijom ludiranja", sa puno lakih štoseva i uz kanonadu - za naše lokalno slovačko komično pozorište veoma karakterističnog - preglumljavanja. I naravno, jasno je da je ovo za našu lokalnu publiku pouzdani znak da Padinci ove sezone u rukama imaju hit koji će sa lakoćom puniti sale po našim domovima kulture i bez napora izazivati salve smeha kod publike željne lake zabave i devedesetominutnog zaborava. Na premijeri, u padinskom Domu kulture Mihal Babinka, sala je bila puna i ljudi su se evidentno dobro zabavljali gledajući relativno mladi padinski ansambl. Uspehu premijere još više je doprinela činjenica da se ovde radilo o originalnom tekstu. Tekst - pisan nestandardnim slovačkim jezikom, sa dosta žargonskih reči i srbizama -  za inspiraciju uzima savremene životne teme meštana Padine i Kovačice. Dakle ovo je jedan lak komad koji od svoje publike ne traži ni napor da se prati neki složeniji zaplet, niti da se prati slovački književni jezik. Dakle, kao što rekoh, ovo je primer jedne veoma komercijalne predstave koja bi trebalo da bude veliki uspeh - kako u pogledu gledanosti, tako i u pogledu isplativosti (200 dinara je bila ulaznica).

Po ulasku u salu, prvo što se dalo primetiti je naravno scenografija. Postojalo je više scena u kojima je smeštena radnja  - kafana, dnevna soba, spavaća soba, ... - i tu je dolazilo do problema sa dugotrajnim postavljanjem i nameštanjem scenografije između činova, što je umelo da spušta tenziju kod publike. A nije baš da se radilo o ko-zna-kakvoj scenografiji (običan doneseni kućni nameštaj, za koji ralunam da će biti paklen za transportovanje na gostovanja)... Što se zapleta tiče, iako je ovo originalan tekst iz pera padinskog autora Pavela Breznika (ovaj u predstavi ima malu ulogu Kelnera) mnogi će primetiti određenu sličnost sa scenariom filma Mi nismo anđeli (Srđan Dragojević, 1992). Dakle, posle jednog burnog izlaska u diskoteku, tinejdžerka zatrudni sa starijim momkom. Ovome ne pada na pamet ni da postane otac, niti da se ženi, pa posle dosta mozganja, odlučuje da posluša savet svojih drugara iz kafane i da pokuša da se ogadi roditeljima tinejdžerke koju je obeščastio. Ali, dok traju pripreme za svadbu, shvatamo da ni roditelji nisu tako naivni i da i oni imaju svoje ideje i planove ... Kao što rekoh, ovde se radi o komediji ludiranja - buran smeh je često nastajao samom pojavom nekih od likova na sceni - pa se o glumačkim izvedbama baš i nema šta reći. Na momente su dobre, na momente veoma loše (preglumljavanje, ludiranje, nelogičnosti u predstavljanju lika, ...) dok se kao najgore može izdvojiti primetno loš tajming kod replika. Dakle kod komedije je tajming SVE. Samo malo porani ili samo malo zakasni sa replikom, ili pak izgovori repliku tako da je ne razumemo iz prve (a zbrzanih replika, replika izgovorenih tiho tj. "pod nos" je bilo dosta) - i ceo štos koji si gradio ti pada u vodu. Takođe, smetali su mi srbizmi koji su bili potpuno bespotrebni. Recimo kada tinejdžerke koriste termin "kreten", to je možda opravdano da bi se prikazalo kao moderni sleng padinske slovačke omladine, ali postoji puno slovačkih termina koji su mogli da se iskoriste sa potpuno istim efektom jer su deo tog istog tog slenga. Dakle, predstava na taj način sama sebi bespotrebno, neopravdano spušta nivo jezičke kulture. Prosto u savremenim slovačkim sredinama nemate publiku koja je do te mere nepismena da bi joj morali i sam jezik prilagođavati i pojednostavljivati. Na kraju, valja napomenuti i to da je, predstava preduga, traje možda i celih 90 minuta, što je potpuno neopravdano s obzirom na scenario i sam zaplet, što vam dosta govori o tome, koliko je tu preglumljavanja, razvlačenja i ceđenja scena sa stereotipima i zaista jadnim i prizemnim štosevima, zamišljenim valjda kao realizam (recimo kada bračni par spava, jasno je da likovi hrču, prde i nose papilotne).

Glumačke izvedbe su dakle bile kakve su mogle biti i ja mogu izdvojiti samo dve koje su mi ostavile neki kakav-takav utisak. Kod Jana Garafijata (lik Oca) mi se svidela nemarna i nezgrapna pojava i njegovo tromo i trapavo kretanje na sceni koje je perfektno prikazalo klasičnog kovačičko-padinskog zemljoradnika koji zna za samo zemlju, težak rad, sticanje, štednju .. i rakiju. Kod Snežane Garafijat (lik Majke) mi se svidelo to što je skoro pa cela predstava najviše počivala na njenom maničnom portretu savremene kovačičko-padinske domaćice koja - uz svakodnevnu ulogu "Zuske" u Beogradu - završavajući brojne kućne poslove zapravo najviše drži dom i porodicu na okupu. U ostalim ulogama smo videli: Blaženu Valentovu (Ćerka), Sašu Šimaka (Sin), Jaroslava Babuhnu (Momak-Zet), Vladu Šimaka (Zetov drug), Sanju Šimakovu (Ćerkina drugarica) i Pavela Breznika (Kelner). Dakle, problemi sa ovom predstavom su brojni i - iako postoji neka vrsta ležernosti i neambicioznosti kod njenih autora - trebalo ih je pomenuti. Iako će nesumnjivo ova predstava biti uspešna (ako nigde drugde, onda bar kod nas u južnom Banatu - Padini, Kovačici, Janošiku, Aradcu, Vojlovici i gde god još uspeju da odu tokom sezone). Kada malo bolje razmislim o tome, kako bi opisao ovu predstavu, rekao bih da je ovo ustvari predstava za sve one koji inače ne idu u pozorište, one koji ne gledaju pozorišne predstave. Dakle, masa ljudi, kako u Padini - tako u Kovačici. Uzgred, ko prati slovačko vojvođansko pozorište, primetiće da je ovogodišnja padinska predstava najsličnija onome što već godinama - sa veoma promenljivim uspehom - radi ansambl iz Aradca (slovačka varošica kod Zrenjanina). Ko voli ovakvu vrstu lake zabave, biće sigurno oduševljen. Ostali, koji imaju samo malkice veće zahteve od pozorišne predstave, treba da dobro razmisle da li možda nemaju nešto pametnije da rade te večeri. 

U Kovačici ćete predstavu Čoo?! moći da pogledate krajem oktobra, u Domu kulture.